|
Tomas i ja smo ''prohodali''. Lyra je poludjela kad sam joj rekla. '' Pa vi ste se mrzili.'' itd. Ja sam se na neke od njezinih primjedbi valjala od smijeha. Npr. na: '' Što će drugi misliti kada saznaju da ste zajedno? Pa vi ste takoreći bili neprijatelji.'' Odgovorila sam joj da me ne zanima što drugi misle, ja čovjeka volim. I to sam stvarno mislila, volim ga. Znam da ga ne poznajem dobro i da se prije nismo družili, ali kad smo zajedno sretna sam. Glupo zvući, ali je tako. I Tomas zapravo nije arogantan, ima takav stav prema ljudima koje ne poznaje. Ma dobro, nema on nikakav stav, arogantan je kad je u društvu. Nasamo sa mnom je brižan. Vjerojatno pet puta dnevno me pokušava odgovoriti od prijave na Tromagijski turnir.
'' Jesi li ti stvarno sigurna? '' Upitao me danas dok smo šetali perivojem.
'' U što?''
'' U Tromagijski turnir.''
'' Ej! Ako će biti preopasno mogu odustati. A ti se ne brini toliko.'' Primila sam ga za ruku i tako smo još neko vrijeme šetali sve dok se u jednom trenutku nismo našli pred Zabranjenom šumom.
'' Dođi.'' Odjednom sam se sjetila jednog dijela šume u koj sam zalazila dok sam bila na četvrtoj godini. Nije to nikakva livada puna cvijeća ili tako nešto. To je jednostavno dio šume. Pomislili bi da se djevojka poput mene boji mraka ili svih onih životinja u Zabranjenoj šumi. Po ovakvim se stvarima zapravo vidi da čudna osoba. U svakom je slučaju meni taj dio šume prekrasan jer se s njega vidi cijeli Hogwarts i perivoj. Sjela sam na travu, a Tomas je sjeo do mene. Naslonila sam glavu na njegova koljenja. Odjednom me upitao nešto što nisam znala da zna.
'' Ti si metamorfagus, je li?''
Prvo nisam ništa odgovorila nego sam svoju kovrčavu smeđu kosu u ravnu plavu.
'' Jesam.''
'' Vidim, ali ipak vrati na staro. Volim tvoju kovrčavu kosu.''
Vratila sam na staro, ali sam ostala zapanjana. Prvi puta da je rekao da voli nešto na meni. No dobro, sabrala sam se. Stavio je ruku na moju glavu i premetao pramen moje kose kroz prste. Okrenula sam se s boka na leđa. Počela sam govoriti o Tromagijskom turniru.
'' Sutra dolaze.''
'' Tko?''
'' Ovi iz Durmstranga i Beuxbatonsa.''
'' Da... Moram ti nešto reči.''
'' Da?''
'' U Beuxbatonsu ima jedna cura...''
Pa.. Više nisam ležala. Kad je vidio da mislim da ima curu tamo samo se nasmješio.
'' Ej, nemoraš se brinuti, tamo imam sestru.''
'' Sestru?''
'' Da, godinu dana je starija.''
'' Kako to da ona ide u Beuxbatons?''
'' Tako je htjela. Jučer mi je javila da će se i ona prijaviti. Alex, a jesi li ti sigurna da se želiš prijaviti?''
'' Po koji put me to pitaš?''
'' Znam da sam dosadan, ali...''
'' Da? Što je?''
'' Ma ništa, previše se brinem.''
'' Vidim.''
Poljubila sam ga, ponovno legla i stavila glavu na njegova koljena. Tako smo ostali do dugo u noć.
* * *
Za doručkom smo dočekali goste. Cijela dvorana je prošarana zlatnim nitima, a uz to je i dan lijep pa je nebo u dvorani bilo toliko plavo da su oči zaboljele. Za doručkom, a i na ostalim javnim mjestima nisam s Tomasom. Pa pošto Simon ne zna da između njegovog najboljeg prijatelja i sestre ima ''nečega''. Znači; sjela sam nasuprot Lyre, blizu ulaza. Dumbledore je malo govorio o Durmstrangu i Beauxbattonu, a onda su, prvo Beauxbatton, a zatim Durmstrang, ušli u Veliku dvoranu. Razvrstali su se po stolovima. Durmstrang, naravno, za Slytherinski stol, a Beauxbatton za Gryffindorsk. Do Tomasa je sjela cura zlatno-smeđe duge kose. Simon, ''veliki zavodnik'', odmah se predstavio i nabacio smješak.
'' Ej, tu sam.'' Lyra mi se smješkala.
'' Ne gledam Tomasa.'' Obranila sam se. '' Gledam kako se Simon upucava Tomasovoj sestri.''
'' imaš ludog brata.''
'' Da, znam.''
'' Zna li Simon da ste ti i Tomas...''
'' Ne, ne zna. Lyra mi razgovaramo samo o meni i Tomasu.''
'' Pa kad se ništa zanimljivo događa.''
'' Ma da, a Tromagijski turnir?''
'' E da, kaj su ti roditelji rekli?''
'' Mama je rekla da sam luda i da se nesmijem prijavit, a tata je napisao da se ponosi samnom i da se prijavim.''
'' Imaš vrlo diskretne roditelje.''
'' Da, da.''
Hrana se pojavila na stolu.
'' Dobar tek.'' Rekla sam nikome određeno i uzela tost. Nakon otprilike petnaest minuta sam pogledala Simona i Tomasa. Tomasove sestre nije bilo, a Tomas je nešto govorio Simonu. Čim sam vidjela Simonovo lice znala sam da mu je Tomas rekao za nas. Simon je ustao i izašao, a ja sam krenula za njim. Sustigla sam ga tek kad je došao do Gryffindorske društene.
'' Ej!'' Dozvala sam ga.
'' Što je tebi?'' Bio je vrlo ljut. Zašto?
'' Što bi mi bilo?''
'' Ne možeš biti s Tomasom.''
'' Zašto? Zato što je tvoj najbolji prijatelj?''
'' ne Alex, ti ništa ne znaš.''
'' Što ja ne znam?''
'' Ništa. Stvarno ništa.''
'' Što ne znam?''
Okrenuo se i ušao u svoju spavaonicu. Zapravo nisam ni shvatila da smo cijelo vrijeme stajali pred njom. Što ja to ne znam? Moram do Tomasa. Zapravo on je došao do mene. U svoj toj zbrci sam se zabila u njega baš kad je ulazio u društvenu. Čim sam shvatila da za njim ide njegova sestra nabacila sam osmijeh, iako mi se nije smijalo.
'' Ej.'' Poljubila samga u obraz.
'' Ej.'' Čini se da mu je bilo čudno što sam ga poljubila u ''javnosti''.
'' Da te upoznam s Tatijanom.''
Rukovale smo se.
'' Alex, drago mi je.''
'' I meni. Tomas mi je pono pisao o tebi.'' Imala je francuski naglasak. Tomas se zacrvenio.
'' Nije to sad važno. Dođi Tati, da ti pokažem ostatak dvorca.
'' Vidimo se.'' Ja sam je pozdravila i usput Tomasu u uho šapnula da se u pola osam nađemo pred Velikom dvoranom. Simona više nisam vidjela. Valjda je ostao u spavaonici, ne znam što mu je. Svi se toliko brinu za mene. Nisam nesposobna. Mogu se sama brinuti za sebe. Jedva čekam pola osam. Što mi se taji? I zašto?
Otišla sam u knjižnicu. Tamo je tiho i mirno i zato volim biti u njoj. Najdraži mi je bezjački odjel. Nije važno, već je pet do pola osam.
Stajala sam tik uz vrata Velike dvorane i čekala. Lyra je vjerojatno krenula na večeru no kad me vidjela došla je do mene.
''Ej, gdje si ti cijelo poslijepodne?''
'' Ma bila sam u knjižnici.''
'' Aha, ideš na večeru?''
'' Ne, čekam Tomasa, jel to u redu?''
'' Naravno, vidimo se.''
Ušla je u Veliku dvoranu baš u trenutku kad je Tomas došao do mene.
'' Što je?''
'' Idemo do jezera?''
'' Hajde, o čemu se radi?''
'' Simon mi je rekao da nešto ne znam.''
'' Da'''
'' Ima veze s tobom jer baš nije sretan što smo zajedno.''
'' Da, znam. Ne razgovara sa mnom.''
'' Dobro o čemu se radi? Što ne znam?''
'' Vjerojatno to da je Tomas plemić.'' Oboje smo se okrenuli. Otprilike dva metra od nas je stajala Tatijana.
'' Molim?'' Zbunjeno sam je gledala.
'' Da, Tomas je plemić.''
'' Plemić?''
'' Plemić. Oboje smo iz kraljevske obitelji. Zato ja idem u Beauxbatton. On je isto trebao ići tamo, ali je htio u Hogwartsjer je to kako on kaže, ''normalna'' škola.''
'' Aha.'' Još sam uvijek bila zbunjena. Tomas je cijelo vrijeme gledao u pod i šutio.
'' Moram ići. Na večeru. Vidimo se.'' Okrenula se i pošla u dvorac. Pogledala sam Tomasa. Još je gledao u pod.
'' Si dobro?'' Upitala sam ga.
'' Ne baš, ovo se nije trebalo saznati.''
'' Zašto?''
'' Zato što ja ne želim biti plemić i ne želim da se zna da jesam. Ne želim da me se tretira kao da sam netko poseban.''
'' Znaš što?''
'' Da?''
'' Hajmo sve ovo zaboraviti i krenuti od početka. Može?''
'' Može.''
Nasmješila sam se i pružila mu ruku.
'' Alex, drago mi je.''
'' Tomas, meni je još draže.''
Privukao me k sebi i poljubio. Ja sam otišla na večeru, a on razgovarati sa Simonom.
Znam da post nije nešto, ali morala sam završiti priču o meni i Tomasu. Za one koje sam ubacila u likove: Spomijat ću vas, samo trebam još razraditi priču. I da; molim puuuuuuunoooo komentara!!
|
